Симо Матавуљ: О БОКИ КОТОРСКОЈ

Око 1800. године Бока Которска је имала приближно 600 једрењака, од којих 300 прекоморских. Ови бродови могли су да превозе 2 000 - 7 000 стара (130-455 t), са 20 топова ради одбране од пирата. Редовно су пловили по Јадрану, Јонском, Црном и Средоземном мору, па чак и по Сјеверном мору. У то вријеме у Боки Которској било је око 300 поморских капетана и 3 000 помораца. Ова трговачка морнарица доносила је Боки концем 18. вијека годишњи профит од 200 000 млетачких златних дуката. Симо Матавуљ о староме Херцег Новом вели да "имађаше њешто више од хиљаду душа. Становници се дијељаху на старосједиоце и дошљаке. Старосједиоци бијаху Срби, а дошљаци 'свака вјера'. И једни и други дијељаху се засебно на три сталежа. Српску аристократију чињаху стари поморски капетани; средину трговци и имућније занатлије; фукару сиромашнији радници, лађари и рибари. Дошљаци се дијељаху по овој степеници: судија, комесар, њихови пристави, два љекара (срески и опћински), инжињер, апотекар, управници: поште, телеграфа, пореза, царине, писари, преписивачи, канцеларијски пријавници, два тамничара, жандари и послужитељи, неколико крчмара и радника у подграђу – усве око тридесет породица..."